Lečenje Šopenhauerom je romaneskna slika grupne terapije, unutrašnji pogled na članove grupe i način na koji ih vešti psihoanalitičar vodi i ohrabruje da ne padnu i ne posustanu. Postoje delovi knjige koji se čitaju kao psihoterapeutska verzija Platonove Gozbe, u kojima dinamičnost omogućava junacima da otkriju svoje unutrašnje glasove koji bi im inače ostali potpuno nepoznati. Glavni junak, eminentni psihoterapeut Džulijus Hercfeld, kome je preostala još jedna godina života, nedeljnim seansama sa pacijentima od svoje poslednje godine pravi poslednju volju i testament. Suštinsku vrednost tih terapija, pa samim tim i čitave knjige, predstavlja prisustvo Hercfeldovog pacijenta iz prošlosti kome tada nije uspe
