Nakon što je preminuo g. Napomuseno da Silva Araužo, jedan od najuglednijih stanovnika San Visentea, otkriva se da je iza sebe, pored bogatstva, ostavio i testament otkucan na 378 listova hartije, sa pridodatih deset strana ispisanih rukom. Iako su svi na Zelenortskim Ostrvima mislili da znaju ko je g. Napomuseno, uvaženi preduzetnik koga su krasile nebrojene vrline, neženja i nekadašnji vlasnik prvog automobila na ostrvu, čitanje testamenta naglas, jednog toplog popodneva, ostaviće u šoku sve prisutne, a naročito njegovog jedinog naslednika, sinovca Karlosa.
Da Silvin testament samo je formalno testament, jer u svojoj pedantnosti g. Napomuseno uspeva da ovom suvoparnom dokumentu pruži memoarski karakter i prožme ga dahom života, opisujući do najsitnijih detalja svoje dane i svoja dela. Od zapisa počivšeg Arauža, ali i svedočenja onih koji su ga poznavali, sklapa se dirljiv i duhovit mozaik složenih samoobmana, snova i nada čoveka kojem su se na putu ka uspehu i sreći desili razni obrti sudbine, vanbračno dete i loše poslovne procene.
