O kulturnom identitetu vojvođanskih
kolonista iz durmitorskog kraja
„Maslinovo drvo”, metafora za korene (tradiciju) govori o tome kome pripadamo, kulturološki, geografski, antropološki, istorijski, religiozno, lingvistički. Upravo je ova knjiga „maslinovo drvo” jednog naroda, koji ima svoju daleku, ponosnu i bogatu istoriju, isprepletanu stalnim seobama, kao svojom sudbinom. Kolektivni identitet toga naroda je tradicionalan – baziran na čvrstoj povezanosti sa svojom maticom. Elementi toga identiteta – istorija, kultura, vera i jezik uglavnom su sačuvani. Istorija Vojvodine slična je istoriji Crne Gore, i nju karakteriše stalna borba malog naroda za opstanak i slobodu, za očuvanje svog kulturnog identiteta.
Pored mnogobrojnih pouka i saznanja, cilj ove knjige je da pokaže kako društvene grupe u različitim kulturama stvaraju smisao svog življenja. Da pokaže sličnosti i razlike kulturnih vrednosti na našim prostorima. Dva paralelna identiteta – durmitorski i bački – u autoru su stvarala i stvaraju „kreativno trenje”, blisko „stvaralačkom izazovu”, želji da se prevaziđe lokalno, palanačko, da se kritički preispita kulturna baština, koja nam je danas posebno važna i potrebna.
