Kada se govori o gorućim problemima jednakosti žena i muškarca, najčešće se čuju reči: uznemiravanje, silovanje, zlostavljanje, ubistvo žena. No, može li biti da one prikrivaju jedno drugo nasilje, ono učinjeno uz saučesništvo države?
Sa opštepoznatog i ponekad površno razmatranog problema nasilja nad ženama u patrijarhatu, Veržes pomera fokus na međuzavisnost sistema patrijarhata, kapitalizma, kolonijalizma i neoliberalizma. Mehanizmi putem kojih se sprovodi opresija nad crnom rasom slični su mehanizmima kojima se ponižavaju siromašni, ili žene, i funkcionišu tako da se nikada ne preispituje njihov zajednički koren, onaj koji onemogućava postojanje zajednice formirane na empatiji. Kroz brojne primere kolonijalističkog iskorišćavanja Juga, zatvorskih sistema širom sveta, preko iskustava sa globalnih i lokalnih protesta i analizom novinskih članaka, Veržes nam ukazuje na to da su „feminističke agende različite“, da bezbednosne promene u borbi protiv seksizma nisu učinkovite i otvara nam put ka zaključku da problem nisu „nasilni muškarci“, već nešto daleko složenije.
