Vojko Gorjanc (1969) je redovni profesor na Odseku za prevođenje Filozofskog fakulteta Univerziteta u Ljubljani. Vodi jedan od centralnih istraživačkih nacionalnih programa na području slovenistike: Slovenački jezik – bazična, kontrastivna i aplikativna istraživanja. Aktivno je uključen i u rad novog univerzitetskog Centra za jezičke resurse i tehnologiju (http://www.cjvt.si/). Na univerzitetu predaje predmete iz oblasti sociolingvistike, tekstualne lingvistike, kritičke analize diskursa i metodologije naučnog istraživanja. Njegova prva knjiga bila je iz oblasti korpusne lingvistike (Uvod v korpusno jezikoslovje, Domžale, 2005) i u svoja istraživanja još uvek uključuje metodologiju korpusne lingvistike. U koautorstvu sa Alenkom Morel obajvio je knjigu Skupnostno tolmačenje: slovenščina v medkulturni komunikaciji (Ljubljana, 2016). Predstavnik je ljubljanskog univerziteta u Evropskom savetu za jezik (European Language Council) i Stalne međunarodne konferencije univerzitetske nastave za prevodioce i tumače (CIUTI: Conférence Internationale Permanente d’Instituts Universitaires de Traducteurs et Interprètes).
Studija Nije rečnik za seljaka donosi uvid u leksikografiju i leksikografske opise sa aspekta kritičke lingvistike, pre svega kritičke analize diskursa i kvir lingvistike, čime se uključuje u rasprave u okviru kritičke leksikografije. Daje prikaz istraživanja o položaju rečnikâ u društvu i njihovog shvatanja u raznim kulturnim kontekstima, kako sa aspekta laičke javnosti tako i leksikografa i lingvista. Takođe analizom rečničkih opisa otkriva njihovu ideološku prirodu. Rečnički opisi su interpretacija diskurzivne realnosti kroz oči leksikografa, hvatanje nestabilnog značenja koje se neprestano menja u diskursu, dakle uvek su leksikografski aproksimativ – i istovremeno interpretacija, zato je logično da je leksikografski rad daleko od bilo čega što bi moglo da bude objektivno. (Iz Predgovora)
