Filozofija sporta počinje tamo gde se ostale nauke koje se bave sportskom praksom i sportskom teorijom završavaju. Dakle, ona se ne bavi objašnjenjem kako sam sport funkcioniše, već nastoji biti kritika raširenog fetišizma prakse, svojstvenog i sportu i naukama o sportu, gde je „činjenje" sve, a refleksija o tome ništa, za koje je sportski uspeh dokaz ispravnosti teorije. Nasuprot tome, piše Časlav Koprivica u ovom tekstu, filozofija sporta nastoji da objasni i razume ono što se krije ispod pojavnosti sporta, uzimajući sport kao antropološki i socio-kulturni fenomen.
