ZLATNA SERIJA 61 (KOR B) Mister No i Marti Misterija Bekstvo iz „Skajneta”

Informacija da Serđo Boneli nije važio za obožavaoca susretanja junaka iz različitih serijala nikoga neće iznanaditi, to je opštepoznata stvar. Ipak, najpopularnije i najvoljenije udruživanje (Dilana Doga i Martija Misterije u epizodi „Poslednja stanica: Užas!”) objavljeno je 1990. uz njegov blagoslov. Scenario je napisao Alfredo Kasteli, a Ticijano Sklavi potpisan je kao saradnik, iako smo kasnije otkrili da se Sklavi nije naročito mešao, kao što se ni Kasteli nije mešao u nastavak iz 1992. koji je napisao Sklavi („Smak sveta”). Tvorac Martija Misterije tvrdio je da su Boneli i Sklavi pristali na ta dva eksperimenta isključivo iz prijateljskih razloga, kao uslugu njemu, ali i da je u planu imao neostvarenu ideju o stripu u kom bi se potom sreli DSČM i Nik Rajder. Otud je postojanje stripa pred vama – kod nas ovom prilikom prvi put prevedenog, a originalno objavljenog 1993. godine – sve iznenadilo. Evo šta je veliki Serđo tada poručio italijanskim čitaocima…

„Junaci iz stripova uvek su mladi i lepi. To je je-dna od njihovih karakteristika i jedan od glavnih razloga njihove privlačnosti. Za razliku od nas, ljudi od krvi i mesa, likovi na papiru, blago njima, nikada ne stare! Tako na primer Mister No uvek ima nešto više od trideset godina, a njegove pustolovine odigravaju se, kao što znate, pedesetih godina XX veka. Radnja se dešava tada, a njega uvek krase snaga i vitalnost atletski građenog tridesetogodišnjaka. I verovatno nikome ne bi palo na pamet da mu oduzme njegovu večnu mladost da vragolasti Alfredo Kasteli nije umešao svoje prste – u svom serijalu Marti Misterija u nekoliko navrata odao je počast Džeriju Drejku, koji se pojavio kao special guest star. Naravno, pošto su se ti susreti dogodili osamdesetih godina XX veka, Mister No je bio već ostareli gospodin, što je svojevrsni ironični omaž junaku zrelom za penziju. Razmišljajući o udruživanjima Dilana Doga i Martija Misterije, te imajući u vidu vaše brojne zahteve za novim krosoverima kao i činjenicu da su preklapanja različitih serijala uglavnom specijalitet rezervisan za američke stripove, postavio sam sebi jedno pitanje: da li bipravi susret između Mister Noa i Martija Misterije bio moguć? Kakav bi utisak na čitaoce ostavilo suočavanje s junakom koji je ostario kao svako od nas? E pa, ukoliko bilo koji stripski junak može da podnese takvo starenje – verujem da je to upravo moj Mister No. Njegova ironičnost i radost življenja ne zavise od godina. Iako je u ovoj priči uveliko prebacio šezdesetu, Mister No se u duši nimalo nije promenio, i dalje razigrani i zavodljivi tridesetogodišnjak. Moje poslednje sumnje odnosile su se na atletske sposobnosti junaka u trećem dobu. Da li bi sada stariji Mister No bio sposoban da trči kroz džunglu i bori se protiv žestokih protivnika? Putujući pustinjama i šumama na svim stranama sveta i sâm sam imao priliku da sretnem sedamdesetogodišnjake u odličnoj formi, sposobne da se nose sa raznim rizicima i teškoćama. Alfredo i ja smo u tandemu skrojili jednu klasičnu priču (ili bolje rečeno u kvartetu, s obzirom na to da su je ilustrovala braća Di Vito). Tako u ovom neobičnom stripu imamo džunglu i misteriju, kao i dva udružena Bonelijeva junaka od kojih nijedan više nije mladić. Verujem da će ovog puta i čitaoci moje generacije biti zadovoljni.”

Godinama kasnije o kreativnom procesu imao je da kaže sledeće…
„Dobro se sećam koliko je bilo teško koordinisati rad dvojice po karakteru potpuno različitih autora kao što smo Alfredo Kasteli i ja. Preganjali smo se oko konačnog broja strana do poslednjeg trenutka, trudeći se da svojim tvorevinama damo što više prostora (često pribegavajući podmuklim sredstvima) i s velikom mukom uspevali da pomirimo različite i suprotstavljene tačke gledišta. Zbog toga sam oduvek i smatrao da je zaista teško napraviti dobar team up.”
Upitan kako je do cele priče došlo, Alfredo Kasteli je pre nekoliko godina otkrio…
„Mister No se nakratko pojavio u dva broja Martija Misterije i kada sam Serđu predložio jedno ’ozbiljno’ udruživanje njihovih snaga on je to na moje veliko iznenađenje prihvatio. Iskren da budem, nikada mi nije bilo jasno zašto je pristao, budući da je kasnije uvek kukao zbog ove priče, navodno usled mojih intervencija na njegovom delu scenarija poput izbacivanja nekoliko tabli zato što je broj strana bio ograničen, a ne slobodnog karaktera kao u redovnoj seriji. Možete misliti, tvrdio je da sam to uradio zbog toga što je na njima Mister No muvao Dijanu, pa sam bio ljubomoran.”