Uputstvo za upotrebu poezije nakon Eliota i Valerija
U knjizi neobičnog naslova Orfej i zapušač autor Slobodan Vladušić na teorijski i sintetički način razmatra pravce razvoja evropske i srpske poezije u njenom kretanju od romantizma ka modernosti. Tako, romantičarskoj simbolici slavuja – u poetičkom i autopoetičkom smislu višestruko konotiranoj (čežnja pesnika za stalnošću i večnošću prirode, estetski vrhunac, muzikalnost označenog, hiperbolizacija pesničke moći…) – Vladušić suprotstavlja modernističku simboliku ptice u rasponu od Bodlerovog albatrosa do „antipoetičkih“, „antiheraldičkih“ ptica srpske modernističke poezije kao što su kokoška Miodraga Pavlovića, Popina patka ili lasta Stevana Raičkovića. Pošto ga je Bodler spustio na zemlju, moderni pesnik, za Vladušića, za razliku od pesnika-romantičara, nema više iluzija: bilo o moći pesničkog jezika, bilo o posebnom mestu koje bi svojim pevanjem trebalo da zauzme u svetu. Otuda se poezija kreće ka modernosti u kojoj su i pesnik i pesma prizemljeni, decentrirani, marginalizovani.
Iz recenzije Gorane Raičević
Slobodan Vladušić (1973), romanopisac, esejista, vanredni profesor na Odseku za srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, urednik Letopisa Matice srpske od 2013. do 2016. godine. Najznačajnija dela: romani Forward (2009), nagrada „Borislav Pekić”, Vitalova nagrada i Mi izbrisani (2013), nagrada „Meša Selimović”, Veliki juriš (2018). Teorijska proza: Crnjanski, Megalopolis (2011), nagrada ,,Isidora Sekulić”, Književnost i komentari (2017), nagrada ,,Laza Kostić”.
