Tekstovi sabrani u ovoj knjizi, prvobitno objavljivani u „Danasovom podLisku Com.media u okviru rubrike Virtuelna književnost, zagovaraju ideju da realno i virtuelno nisu baš tako daleke suprotnosti kako se čini: njih ne treba hijerarhizovati, nego im treba prići sa idejom moguće jednakosti i uspešnog prožimanja.
Internet menja literaturu da bi joj otvorio nove, skrivene mogućnosti. „Stranični" i „ekranski" prelom dva su lica virtuelne književnosti koja se rada i na papiru, kao poetički eksperiment, i na ekranu, kao hipertekst. Suočenje književnosti i tehnologije omogućava i pojavu „otvorenih žanrova" - elektronskih inkarnacija proze čije su odlike diskontinuitet, dijalog i asocijativno umrežavanje.
Sled tekstova u knjizi je nasumičan, baš kao u hipertekstu, a čitalac može da se kroz njih kreće sopstvenom putanjom.
Da li je „virtuelna književnost" književnost za ljude sutrašnjice ili samo ponavljanje tradicije?
Za početak, treba dati šansu tekstu...
