Od naveliko hvaljenog i nagrađivanog pisca Dejvida Mičela stiže nam jedna meditativna priča o dečaštvu, koje bezmalo više i nije detinjstvo, i o svemu što se neminovno pomalja na pragu sveta odraslih.
Roman „Trinaest meseci“ prati jednu godinu u životu trinaestogodišnjeg Džejsona u Blek Svon Grinu, najuspavanijem engleskom selu u blatnjavom Vusterširu godine 1982. Ali kroz trinaest poglavlja romana, od kojih svako može biti i priča za sebe, ispostaviće se da se ispod varljivo mirne površine seoske svakodnevice krije vanredno uzbudljiv svet. Hladni rat ulazi u svoju završnu fazu, Margaret Tačer učvršćuje svoju vlast, a tabloidi raspiruju oduševljenje Foklandskim ratom ostavljajući u senci njegovu ljudsku cenu. To je svet u kome se Kisindžerov koncept realpolitike preliva i na dečačke igre na zamrznutom jezeru i u jezovita noćna šunjanja kroz tuđa letnja dvorišta. Romanom promiču likovi iz svačijeg detinjstva: hladna, zanosna Don Maden i njen dečko Ros Vilkoks, lokalni siledžija; izvesna madam De Kromelnik, emigrantkinja i stara boemka, koja nije baš ono za šta se izdaje i koja u Džejsonu otkriva pesnika; Cigani koji bivakuju u šumi i izazivaju pravu histeriju među meštanima… Tu su prve cigarete, prvi poljupci, prve ploče Duran Durana, i prve stvarne smrti.
Džejsona muče dve stvari: kako da sakrije činjenicu da je na klizanju slomio dedin nezamenljivi ručni sat, i kako da razume smisao drame koja se događa u njegovoj kući i koju prati kao usporen snimak jednog razvoda kroz četiri godišnja doba.
Zabavan, duboko promišljen, elegičan, sasvim na svoju ruku a pun života, samozatajan, diskretan i neobično sugestivan ‒ „Trinaest meseci” je najsuptilniji roman Dejvida Mičela.
