Najbolje laži su obično one koje sadrže devedeset odsto istine.
Žena koja je izgubila sećanje bori se da otkrije istinu o svojoj prošlosti i identitetu u ovom analitičnom i mračnom trileru koji podseća na bestselere Stivena Votsona i Rut Ver.
Ne sećam se šta se dogodilo, ali rečeno mi je da sam ubila svog sina. A veruješ u ono što ti tvoji najmiliji, tvoj lekar i policija kažu, zar ne? Zovem se Ema Kartrajt. Do pre tri godine bila sam Suzan Vebster i ubila sam svog tromesečnog sina Dilana. Zbog tog zločina poslali su me u psihijatrijski institut „Oukdejl”, odakle sam pre četiri nedelje puštena na uslovnu slobodu s novim identitetom, adresom i prilikom da ponovo pokušam da izgradim svoj uništen život. Jutros mi je stigao koverat adresiran na Suzan Vebster. U njemu je bila fotografija dečkića koji se zove Dilan. Sada dovodim u pitanje sve u šta verujem jer kako mogu da budem sigurna da je mrtav kad nemam nikakva sećanja na taj događaj? Da postoji i najmanja šansa da vam je dete živo, šta biste uradili da ga vratite?
