Znameniti švajcarski psihijatar K. G. Jung obožavao je mandale. Posle obimnog istraživanja, uvideo je da su mandale tradicionalan protivotrov za haotična stanja uma. Zato je podsticao svoje pacijente da crtaju, slikaju ili plešu mandale kada su depresivni ili kada ih opsedaju sukobljene želje. Ova bojanka je poziv na igru i na stvaranje. Makar i deset ukradenih minuta kako bi se uspostavila komunikacija s dušom na neki nesputan način predstavljaju dar samom sebi. Koristi su brojne i previše ih je da bismo ih ovde nabrajali. Bilo da ovome prilazite kao meditacji, posmatranju, refleksiji ili samo kao zabavnoj aktivnosti, čin upotrebe boje i slike kako bi se pojačala veza s nesvesnim poziv je da obogatite svoj lični život. Bojenje mandala možete uvrstiti u svoj ritual; pustite svoju omiljenu muziku; uramite ih – ili ih koristite kao neposredni portal u neki drugi oblik postojanja.
"Crtao sam svakog jutra u svesci mali kružni crtež, mandalu, koja je odgovarala mojoj unutrašnjoj situaciji u to vreme. Uz pomoć tih crteža, mogao sam da opažam svoje psihičke transformacije iz dana u dan. Postepeno sam otkrivao šta je zapravo mandala: „Oblikovanje, preoblikovanje, večnoga smisla večno održanje.”
K. G. Jung
