Jedna je veverica skakutala po starom drvetu. Hop, hop, s grane na granu. Njeni prijatelji iz šume su je stalno opiminjali da ne skače po tom drvetu i da bude oprezna. Vevericu je naljutilo što joj stalno svi govore šta sme, a šta ne sme da radi. Zato je odlučila da ne sluša i da radi po svome. Ali kada je skočila na jednu suvu granu, dogodila se strašna nezgoda. Grana je pukla i jedno gnezdo se srušilo i palo na zemlju! Sada su prijatelji bili ljuti na vevericu i ona se osetila krivom. Sva sreća da je u istoj šumi živela i mudra sova koja joj je pomogla da ispravi tu situaciju i koja joj je objasnila zbog čega ponekad drugi traže od nas da se smirimo i budemo dobri.
Osećaj ljutnje kod dece
Ljutnja, uz strah i tugu, pripada grupi osnovnih emocija kod male dece. Ona je veoma snažna emocija koja pokreće telo i izaziva fiziološke reakcije. Mala deca često ne znaju kako da se nose sa tim osećajem koji ih preplavi, pa im je potrebna pomoć odraslih kako bi naučili da na prihvatljiv način iskažu svoju ljutnju. Naime, svako neželjeno ponašanje kod deteta, ima uzrok u nekoj emociji. Stoga je za roditelja veliki izazov da u vaspitanju dece prepoznaju događaje i okolnosti koje su kod deteta prouzrokovale ljutnju, a potom i loše ponašanje.
Izražavanje ljutnje kroz otpor na postavljenje granice
U ovoj priči veverica svoju ljutnju izražava ignorisanjem i kršenjem postavljenih granica, tako što je neposlušna na pozive iz okoline. Naime, deca svakoga dana čuju veliki broj zabrana i nije neobično da se izgube u velikoj količni pravila koja im se postavljaju. Stoga više ne znaju šta je jako važno i čega se treba pridržavati, a šta im je rečeno tek ‘usput’. Što su deca manja teže im je da se pridržavaju svih uputstava i zahteva koje dobijaju iz okoline. Zato i ne čudi što ih stalne opomene ljute i što iskazuju tako što ne slušaju roditelje.
Ova knjiga na kraju sadrži dodatak sa stručnim savetima za roditelje i stručne saradnike u obrazovnaju dece.
