Jedan je zeka jako voleo da se druži i igra. Na seoskom imanju je tražio prijatelje sa kojima bi se igrao, ali izgleda da niko nije imao vremena za njega. Prvo mu je prasence reklo da ja previše znatiželjan. Onda su mu ovčica i patkica rekle da se strpi dok one ne završe sa svojom igrom. Zeki se učinilo da niko nema vremena za njega i toliko se naljutio da je snažno šapom udario u drvo i tako se povredio. Sva sreća da je u istom selu živela i mudra sova koja mu je objasnila kako se oseća i kako sebi može da pomogne u budućnosti.
Osećaj ljutnje kod dece
Ljutnja, uz strah i tugu, pripada grupi osnovnih emocija kod dece. Ona je veoma snažna emocija koje pokreće telo i izaziva fiziološke reakcije. Mala deca često ne znaju kako da se nose sa tim osećajem koji ih je preplavio, pa im je potrebna pomoć odraslih da nauče kako da prepoznaju takvo osećanje i da na prihvatljiv način izraze svoju ljutnju. Naime, svako neželjeno ponašanje kod nekog deteta, ima uzrok u nekoj emociji. Stoga je veliki izazov za roditelja da u vaspitanju dece prepozna događaje i okolnosti koje su kod dece izazvale ljutnju, a potom i loše ponašanje.
Izražavanje ljutnje kroz samopovređivanje (autoagresiju)
Kada deca ne umeju da verbalizuju ili na drugi način izraze svoje emocije, one ih mogu preplaviti. Olakšanje tog stanja preplavljenosti emocijom ili negativnim mislima, deca mogu tražiti kroz samopovređivanje. Svrha samopovređivanja češće je vezana za otpuštanje preplavljujućih emocija nego što je način da privuku pažnju. Osim ljutnje, iza samopovređivanja može da leži i osećaj tuge, usamljensoti ili bespomoćnosti, odnosno osećaj nemoći.
Dodatak sa savetima za roditelje
Kroz jednostavnu pričiu deca se uče kako da prepoznaju sopstvene emocije, reše problem ili zadovolje potrebu koja se krije iza ljutnje. Na kraju knjige nalaze se stručni saveti za roditelje koji će im pomoći da bolje razumeju ponašanje svoga deteta kako bi mu pomogli da na prihvatljiv način izrazi svoja osećanja.
