Celokupnim svojim obrazovanjem Oto Rank kao da je bio predodređen da obradi ono područje psihoanalize do kojeg je Frojdu bilo veoma stalo – područje mita. Zahvaljujući svom izvanrednom poznavanju književnosti i duhovne povesnice čovečanstva, Oto Rank je bio u stanju da tragom podsticaja Frojda posebnu pažnju posveti mitu, pa je u svojoj studiji Mit o rođenju junaka na upečatljiv način pokazao da je mit jedan proizvod fantazije, u čijem nastanku bitnog udela imaju nesvesne duševne snage. Celim svojim sklopom, posebno obiljem primera na kojima se zasniva Rankovo psihoanalitičko osvetljenje procesa rađanja junaka, ova studija i danas deluje zanimljivo i podsticajno, pogotovo kao prethodnica njegovog kapitalnog dela Motiv incesta u pesništvu i sagama.
Oto Rank (Otto Rank, 1884–1939), rođen u siromašnoj jevrejskoj porodici u Beču, bio je jedan od najrevnosnijih sledbenika i pristalica Sigmunda Frojda i jedan od najznačajnijih predstavnika druge generacije psihoanalitičara (Karl Abraham, Šandor Ferenci, Vilhelm Rajh, Teodor Rajk i dr.). Izvesno vreme je, posle Junga i Adlera, smatran naslednikom Frojda, ali se i on razišao sa svojim učiteljem i 1926. preselio u Pariz, odakle je 1936. prešao u Ameriku, gde je umro 1939. godine. Pažnju Frojda i njegovih sledbenika privukao je već svojom prvom značajnijom studijom Mit o rođenju junaka (1909), posle koje je ubrzo objavio svoje obimno delo Motiv incesta u pesništvu i sagama (1912), u kojem se suvereno kreće po svetskoj književnosti od antike sve do novog doba. Među njegova značajnija dela spadaju: Značaj psihoanalize za duhovne nauke (1913), Trauma rođenja (1924), Tehnika psihoanalize (1926), Umetnost i umetnici (1930) i dr. Najnovija izdanja: Pravda. Filozofski uvod, 2001. Kantova “Kritika čistoga uma“, 2003. Privredni građanin, državljanin, građanin sveta. Politička etika u doba globalizovanja, 2004. Aristotelov leksikon, 2005.
