S lakoćom izlažem, ali mi nije lako da pišem-pisanje od mene zahteva velike žrtve. Mnogo sam nedelja, po lepom vremenu, proveo sedeći za pisaćim stolom doterujući rukopise, iako bih vrlo rado umesto toga išao na planinarenje. I moja žena je morala da se žrtvuje. Možda se Eli i više od mene žrtvovala da bi moje životno delo stalo na noge – bilo je tu puno odricanja. Ona me dopunjuje, ne samo kvantitativno nego i kvalitativno, ono što ja radim glavom ona radi srcem ili, kako je to profesor Jakob Nidlman jednom lepo formulisao govoreći o tome kako uvek ide sa mnom kad putujem da bih držao predavanja: ona je toplota koja prati svetlost.
