U osamnaestoj godini, Mansur Adajfi napustio je svoj dom u Jemenu zbog kulturne misije u Avganistanu. Nikad se nije vratio. Pošto su ga vojni zapovednici oteli, a zatim prodali SAD posle 11. septembra, nestao je u Gvantanamo Beju, gde je proveo narednih četrnaest godina kao pritvorenik broj 441.
Ne zaboravite nas ovde pripoveda dve paralelne priče o odrastanju: o improvizovanom isturenom položaju koji postaje najozloglašeniji svetski zatvor i o nedužnom mladiću koji izranja iz njegovog mraka. Stigavši kao tvrdoglavi tinejdžer, Mansur je preživeo zloglasni logorski program ispitivanja i postao opasni i okoreli otporaš koji je predvodio zatvorske pobune i štrajkove glađu. Ali s vremenom je izrastao u čoveka pod nadimkom Problematični Smeško: u učenika, pisca, pravozastupnika i istoričara. Dok je bio u Gvantanamu, napisao je niz rukopisa koje je u vidu pisama slao svojim advokatima, a zatim ih, u saradnji s nagrađivanim piscem Antoniom Ajelom, pretočio u ovu životnu hroniku. S neočekivanom toplinom i saosećajnošću, Mansur razvija pripovest o borbi za nadu i preživljavanje u nezamislivim okolnostima, osvetljavajući bezgraničnost ljudskog duha. A kroz svoju priču takođe priča i onu o Gvantanamu, pružajući besprimeran pogled na jedno od najtajnovitijih mesta na svetu i na ljude – pritvorenike i čuvare u jednakoj meri – koji su tamo živeli s njim.
Dvadeset godina posle 11. septembra, Gvantanamo je i dalje otvoren i u trenutku neizbežne procene, Mansur Adajfi nam pomaže da razumemo šta se zapravo tamo događalo – kako jezivo tako i lepo – i nudi nam zadivljujuće svedočenje o iskustvu koje ne možemo sebi dozvoliti da zaboravimo.
