Razmatranja o samom sebi je dnevnik Marka Aurelija, rimskog cara i poslednjeg velikog predstavnika stoičke filozofije, u kome je car naslikao intimnog sebe, kao onaj umetnik što potomstvu ostavlja svoj portret. Ono što najviše zrači iz toga dnevnika, koji nije drugo nego monolog iz tragedije velikog srca, jeste iskrenost carevih sopstvenih osećanja. Šta su bolovi napravili od njega kao čoveka, muža, roditelja i cara, a šta je on kao mudrac napravio od bolova! Sve što je car-filozof pisao o životu i ljudskoj bedi zadahnuo je osećanjima koja je sam negovao. Vidna je sumnja koja često izbija iz njegova verovanja, vidan je bol koji je bolovao u časovima sumnje, napor da razumom stečene misli pomiri s verom u svom osećanju, kao što je vidna i vera u nepobedivost ljudskog uma, koji ga spasava od asketske suvoće, kvijetizma i očajanja.
Miloš N. Ðurić
