Danilo Kiš je bio jedan od najomiljenijih i najneodoljivijih ljudi. Kakav je bio on, takva je bila i njegova rečenica (Matija Bećković). Kao nezavisan i samouveren intelektualac savremenog sveta, gde se savesti lako kupuju i izopačuju, Kiš je bio gord na svoju samosvest. Svoje književne poglede o ulozi i mestu književnosti u opštoj istoriji beščašća on nije gradio iz osećanja solidarnosti prema sličnim uverenjima, nego zato što nije video drugog rešenja (Predrag Palavestra). Svestrano obdaren, senzibilan i obrazovan, Kiš je bio jedan od ne tako mnogobrojnih posleratnih pisaca koji su našu književnost odlučno poveli prema svetskim vidicima i na svim meridijanima. Postao je Građanin sveta, a s njim pomalo i naša književnost, i naš jezik (Milovan Danojlić). Kišov opus je stvaralački rezultat dostojan svake pažnje, i zbog estetske vrednosti, i zbog poetičke iskristalisanosti i konzistentnosti, i zbog etičke principijelnosti na koju su današnji intelektualci, izgleda, zaboravili (Mihajlo Pantić). Kišova slika sveta pokazuje strasnu tragalačku, pa i subverzivnu avanturu za onim istinama koje mogu da budu uporište mislećem čoveku (Petar Pijanović). Nigde nije bio u tuđini osim u svojoj tuđini (Milan Milišić). Ovako piše onaj čije je pero bilo umočeno u mastilo koje je pocrvenelo (Bilh Rubinštajn). Kiš je bio vrlo ukorenjen pisac, a opet potpuno kosmopolitski (Suzan Zontag). Napokon jedan sveobuhvatan uvid u život i delo Danila Kiša. Pravi način da se kompleksno delo osvetli sa svih strana i zaštiti od branitelja i osporitelja – sobom samim (Petar V. Arbutina).
