Zbog visokih litica, najveće žrtve zapadnjaka bile su na plaži Omaha. U prvom danu invazije stradalo je oko pet hiljada savezničkih boraca. Jurišajući beskompromisno na nemačku odbranu, Čarli je pogrešnim korakom nagazio na minu. Snažna eksplozija bacila je jurišnika daleko uvis. Saborci su mislili da je predvodnik jedinice poginuo. Krvavog i nepomičnog, odneli su ga u terensku montažnu bolnicu, prepunu najtežih ranjenika.
Nekoliko dana kasnije američka bolnica je dospela u ruke nacista. Surovi nemački oficir sa pištoljem u ruci išao je od ranjenika do ranjenika i svakom od njih pucao u glavu. Metak je završio i u glavi golmana Čarlija. Varljiva ratna sreća i nesreća brzo su se smenjivale na obalama Normandije. Amerikanci su uskoro uspeli da oslobode krvavu bolnicu. Tamo ih je dočekao užas. Jedini preživeli ranjenik bio je – golman Čarli.
Po završetku rata, Čarliju je dugo bilo potrebno da se privikne na nove uslove života. Veštački kuk, izgubljeno oko i metak u glavi neprekidno su ga podsećali na preživljenu nesreću. Borcu kakav je uvek bio to nije smetalo da zadrži veru u Boga i želju da u miru čuva porodicu i sopstveno zdravlje.
