Četrdeset priča Nebojše Milosavljevića slika su života u emigraciji. Ta slika je nekad gorka, nekad ironijska, a najčešće humorstična. Opisujući našeg čoveka, našu porodicu koja je usled društvenog i ekonomskog kraha devedesetih godina napustila svoju zemlju, Milosavljević dočarava šta znači snaći se u tuđini, uklopiti se u sistem, voditi „sređen“ život. Istovremeno, on pravi poređenje sa onim što je ostavljeno, odakle se došlo i ukazuje na neizmernu nostalgiju ljudi koji su se odlučili da odu u daleki, bolji svet. Smejući se „tuđem“, on se smeje i onom tipično „našem“ ne skrivajući pri tom simpatije. Tako su nastale neke, već, antologijske priče poput „Govorite li Serglish“, „Pismo Deda Mrazu“, „Beograd – Toronto 3:0“
