Ljubav – u mnogim svojim tajanstvenim ili očiglednim pojavnostima – jeste vezivno tkivo, potka svih priča Uzemljenja, mada se (slučajno ili namerno?) kao reč nigde direktno ne pominje. Ali zato nekakav dragoceni aristokratski prsten prošeta s vremena na vreme ovim tekstom, kao i zagonetna keramička statuica, navodeći na pomisao kako se u obličju nesvakidašnjeg romana ovde izlaže hronologija jednog geografskog segmenta sa vojvođanskih prostora.
