U šifonjeru se obično nalazi mnogo stvari, korisnih i nekorisnih. Neke se koriste svakodnevno, neke retko, a neke gotovo nikad. Tako je u skoro svim porodicama.
Međutim, u autorkinom šifonjeru, ima mesta samo za nju – suptilnu, čežnjivu, koja svojim susretima ne samo da daje previše pažnje, nego ih i smešta u svoj svet. A to je, uglavnom, svet samoće i osećanja koja se ne mogu podeliti sa svakim. Sigurno je sigurno. Malo uz mirise detinjstva, malo o životnim promajama, a najviše o samoći.
I baš ta samoća i nevolje, ali i sreća mogu da stanu u ovaj šifonjer koji čuva toplinu i nežnost ovih priča. A njih je na pretek i njihovo pripovedanje kod čitaoca provocira – DOBRO- ljudsko, toplo, sentimentalno.
