Romantičnu bajku o ciganki Zrni i njenom Emilijanu mlađem pročitala sam u dahu. I nije mi smetalo što nema uobičajenih i dramaturški preporučenih zlih prepreka na putu ostvarenja ljubavi. Nije mi smetalo što je sve dobro i lepo i mirno i onako kako bi trebalo uvek da bude. Konačno, sama spisateljica je na početku postavila tu rozlu boju kao filter kroz koji gledamo tu zamagljenu prošlost. Pomislila sam, toliko zla ima u svemu što vidimo, gledamo, čitamo i čujemo sa svih medija, da smo zaboravili da može da se uživa i prihvati naša osnovna istina – da smo mi dobrota i lepota, a ne zlo. I hvala Angelini što je svojim junacima darovala sreću, mir, ljubav, blagostanje, sreću koju su konačno zaslužili samim svojim postojanjem.
Dr Maja Volk
