Dvogled bez stakala uokviren je Svetislavovim boravkom na Maksinom salašu, sa kog odlazi pred zimu, a vratiće se u proleće, kao i sve „domaće lude“. Duva vešanac obuhvata obrnuti period, između dve pojave vetra. Svakodnevni život prati ciklično kretanje prirode. Nakon kraja svakog teksta dolazi njegov početak. Čitalac u pojedinim trenucima ima utisak da su ovi Đukanovljevi romani ekfraza nekog nepomenutog umetničkog predmeta, opis (anti)junaka za večnost uklesanih u mermernu urnu.
