Svako razmatranje pitanja vezanih za međuodnos arhitekture i estetike suočava se sa problemom: na koji način i u kojoj meri odrediti stepen i karakter ovog međuodnosa. Estetski principi koji deluju u arhitekturi i kroz nju, pitanje lepote, simetrije, ritma i proporcija nisu sami po sebi važni. Njihova upotreba, struktura njihovog objedinjavanja, kao i idejni aspekti njihove pojave su ono što ih od neestetskih kategorija preobražava u estetske elemente komunikacije.
