Frantumalja nas vodi za radni sto Elene Ferante i omogućava nam da zavirimo u fioke iz kojih su izašli njeni romani. Sastavljena od pisama, eseja i intervjua u periodu 1991–2016, ova knjiga je jedinstven prikaz autorke koja otelotvoruje apsolutnu strast za pisanjem.
Ferante odgovara na mnoga pitanja koja su joj čitaoci postavljali. Govori o tome zašto je odlučila da se drži po strani i pusti da njene knjige žive nezavisno od nje. Govori o strepnji nad procesom u kome roman postaje film. Govori o radosti i teškoćama pisanja, o agoniji onih koji napišu priču a onda je smatraju nedovoljno dobrom. Govori i o psihoanalizi, o gradovima u kojima je živela, o majčinstvu, o feminizmu i o svom detinjstvu kao skladištu sećanja, utisaka i fantazija. Rezultat je živopisan i intiman autoportret spisateljice na delu.
