U potrazi za istinom, pravdom i pravom
Veliki rat, ispunjen brutalnostima koje su proisticale iz iskonske ljudske prirode sklone da nasilno rešava postojeće političke, nacionalne, verske, teritorijalne sporove, nezajažljive želje centara moći da zagospodare svetom, ubrzanog tehnološkog razvoja, „zakoračio“ je 1914. godine u svakodnevicu običnih ljudi širom sveta i svojom nasilnom prirodom sasvim je izmenio. Kada je nekoliko godina kasnije oružje utihnulo, bilo je jasno da je u pitanju bila katastrofa kakvu svet do tog vremena nije video, niti ju je mogao zamisliti. O razmerama stradanja svedočile su brojke. U ratnim obračunima učestvovalo je gotovo 65 miliona ljudi. Život je izgubilo preko 10 miliona ljudi. Broj umrlih bio je podjednak, a onih ranjenih i povređenih dva puta veći. Najveći broj trajnih ratnih invalida nesposobnih za rad, a bilo ih je preko četiri miliona, živeo je život pun neizvesnosti i poniženja. Traumatično iskustvo ratnih logora i zatvora do kraja životnog veka pamtilo je i više od osam miliona ljudi. Privreda većine evropskih država bila je razorena, što je najdirektnije uticalo na to da Stari kontinent izgubi ekonomski primat u svetu. U ratu započeti proces kolonijalnog oslobođenja naroda Afrike i Azije, na čijoj je eksploataciji počivala ekonomska moć evropskih imperija, govorio je da se era dominacije Starog kontinenta približava svom završetku. Na kraju rata, Evropa, s razorenom ekonomijom i infrastrukturom, umanjenim brojem stanovnika i radno sposobnih žitelja, promenjenim granicama, novim državnim entitetima nastalim na ruševinama velikih evropskih carstava, opterećena željom za revanšom, više nije ličila na sebe.
