Apulejev roman Metamorfoze, u 11 knjiga, nosio je u nekim antičkim izdanjima i naslov Asinus aureus (Zlatni magarac). To svedoči o brzoj popularnosti dela. Jer takav naslov ne znači ništa drugo do „zlatna knjiga o magarcu“.
O Apulejevom romanu ispisano je u nauci brdo literature, iznesena masa teza i hipoteza... Mi danas znamo da Apulej po motivu nije originalan. Ali bože moj, ko bi mu to uzeo za zlo! Davno je zapaženo da često nije najvažnija originalnost motiva, već snaga izraza i pečat koji delu daju specifika
pisca, sredine i vremena...
Da se jedan čovek pretvori u magarca, ali da i dalje zadrži ljudsku moć razumevanja, i tako vidi mnogo štošta, jer ljudi ne obraćaju pažnju na prisustvo „beslovesne životinje“ – to je dragocen motiv, podesan kao izvor zapleta i satire.
Apulej čini jasne aluzije na autobiografski karakter romana: i junak romana je, kao i Apulej, posvećen u razne kultove, rituale, misterije, i hvališe se time; obojica su studirali u Atini, obojica su
ljudi od pera i ukusa, i putuju svetom željni saznanja i pronicanja u tajne prirode.
