Postoje mnoge kaže o Ulenspigelu. Mnoga mesta pričaju da je kroz njih prošao. Dve grobnice se otimaju o slavu da u njima počivaju Ulenspigelovi zemni ostaci. Obe nose isti znamen: sovu s ogledalom, mudrost i lakrdiju. Kroz požutele hronike, kroz prastara predanja, pratimo lutanja i mene iskonskoga lika Ulenspigela. Lutao je kroz mnoge krajeve i izvodio mnoge šeretluke. Izrekao je mnoge pakosti, kroz koje je prosijavala ljubav, mnoge budalaštine, koje su bile mudrije od ohole učenosti. I gde god je prolazio, orio se smeh, koji je bio odjek gorčine. I povest njegova života uvire najzad u neznano, iščezava mu trag, da bi onda ponovo iskrsnuo, izmešan i prožet licima i delima drugih likova i junaka narodnog predanja
(Oto Bihalji-Merin)
Til Ojlenšpigel je zapravo bio danguba i nitkov; besmislena i luda sudbina ga je načinila velikim: kraljem skitnica. Zalud ga je bilo zaodevati moralnošću i opravdavati ga. Opravdavao se on sam svojim nestašlucima i smicalicama. On nije hteo da iskupljuje nacije; hteo je da smaže debelu gusku, da pije vina i da legne u debelu hladovinu
(Bela Hamvaš)
