Bekete,
Ako čitaš ovo… pa, znaš već kako počinju ova oproštajna pisma. Ti si preživeo. Ja nisam. Molim te, ostavi se krivice, znam da si učinio sve da me spasiš da si imao priliku.
Ali nešto moram da ti zatražim: napusti vojsku i idi u Teljurajd.
Moja mlađa sestra, Ela, tamo odgaja blizance sama. Isuviše je ponosna i teško prihvata pomoć, a već je izgubila našu baku i roditelje. Sada i mene. Nikome to ne bi lako palo.
A ima i jedna caka: postoji nešto što ne znaš, nešto što joj razara porodicu. Trebaće joj tvoja pomoć. Ako mene više nema, to znači da ne mogu biti uz nju i njenu porodicu. Ne mogu im pomoći da prođu kroz ovo. Ali ti možeš. Zato te molim, kao svog najboljeg prijatelja – brini o mojoj sestri, o mojoj porodici. Ne dozvoli da prolazi kroz ovo sama. - Rajan
