U drugom tomu Sabranih priča, čitalac će pronaći sve Kortasarove zbirke kratkih priča objavljene između 1969. i 1983. godine, kao i priče koje su se posthumno pojavile u Neočekivanim radovima (2009.), za koje se veruje da im po naslovu ili datumu pripadaju: Poslednja runda, Okteadar, Neko ko se tuda smuca, Tamo neki Luka, Toliko volimo Glendu i Raskorak.
Kortasara treba čitati. Uvek. Njegove priče su sjajan prikaz neverovatnih bića, čudesan i prepun nežnosti. One su najbolja sinteza njegove književnosti, a ujedno i prilika da se kroz njegova maestralna dela otisnemo na beskrajno putovanje koje će nas ostaviti bez daha. Hulio Kortasar je jedan od najboljih pisaca kratkih priča 20. veka.
