Samo desetak dana nakon američkog izdanja, u oktobru 2017., pred domaće čitaoce je stigla ova Jalomova knjiga sećanja i memoarskih zapisa. Svaka knjiga ovog velikog maga psihoterapije je čitalački događaj prvog reda, a ova je i više od toga jer je, prema rečima samog Jaloma, ovo i njegova poslednja knjiga. Baveći se godinama psihoterapijskim radom i zavirujući u tuđe živote, ovoga puta Jalom je svoje spisateljske i terapeutske oči usmerio prema sebi i svom životu – najranijem detinjstvu, odrastanju, roditeljima, porodici, obrazovanju, izboru medicine i psihijatrije kao profesije, braku, deci, pisanju knjiga, svima koji su uticali na njega… Opisuje događaje iz psihoterapijske prakse, ali ne krije ni svoja najdublja i najskrivenija osećanja, svoje strahove, piše o starenju i varljivosti sećanja… Sve je ilustrovano izborom fotografija iz albuma porodičnog i profesionalnog života.
Jalom je priznao da je ovo knjiga koju je oduvek želeo da napiše. Pisao je je teško i dugo, odgađajući trenutak završetka, ali ju je završio sa ponosom i tugom. – „Bilo mi je teško da završim ovu knjigu. Mrzeo sam što sam morao da je pustim od sebe, jer sam znao da će to biti moja poslednja knjiga.“ Ovo nije samo obična ljudska priča o jednom životu, nego i poziv da ponekad i sami, iskreno i duboko pogledamo u vlastitit život.
Kakav je čovek Irvin Jalom kada nije u ulozi psihoterapeuta?
Kako i gde je Jalom pisao svoje najveće čitalačke hitove?
Kako je, pišući svoja sećanja, ponovo upoznao sebe iz mladosti?
Koji je Jalomov najveći strah?
Kako se čovek menja dok hoda stazom života susrećući tuđe sudbine?
Ovo je knjiga u kojoj Irvin Jalom – veliki čovek i ikona humanističke psihoterapije, neko ko je tokom celog svog života zavirivao u tuđe živote – čitaocima otkriva svoje pravo Ja, svoju najdublju intimu, sebe u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
– Dr Zoran Milivojević, psihoterapeut, predsednik Saveza društava psihoterapeuta Srbije
