U istoriji bolesti poznatijoj pod imenom Čovek pacov, Frojd govori o jednom mladom advokatu, čije su se prisilne misli odnosile na pacove, mučenje i kažnjavanje. Na svoj osobit način, Frojd ih svodi na njegovu duboko ukorenjenu i izraženu ambivalenciju u sferi seksualnosti kao i u odnosu prema ocu.
Mada se Frojd i u ovom slučaju držao pravila da na što bolji način prikrije identitet svoga pacijenta, kasniji israživači su u Čoveku pacovu prepoznali Ernsta Lancera koji se rodio 1878. g., a poginuo 1914. g., u Prvom svetskom ratu. Interesantno je reći da je ovo jedini slučaj gde Frojd nije uništio svoje svakodnevne beleške i primedbe u toku tretmana. One nisu obuhvaćene ovim prevodom.
