Na izmaku 19. veka Sigmund Frojd (1856-1939) je počeo da izgrađuje psihoanalizu kao vrstu psihoterapije, ali je ona ubrzo postala jedna od najobuhvatnijih, najmoćnijih i najuticajnijih humanističkih teorija i izvršila ogroman, dubok i dalekosežan uticaj na nauku, filozofiju i celokupnu kulturu. Nasuprot sterilnoj psihologiji svesti koja je ispitivala samo elementarne psihičke pojave, Frojd je izgradio jednu dinamičku psihologiju, usmerenu na pojedinca od krvi i mesa, koji ima nagone, osećanja i unutrašnje konflikte. Frojdovo otkriće značaja nesvesnih i iracionalnih snaga u čoveku uzdrmalo je klasičnu psihologiju, kao i vladajući racionalizam u humanističkim naukama i filozofiji.
U čemu je veličina Sigmunda Frojda, tvorca psihoanalize, šta nam je to Frojd zaveštao, kakve nam je duhovne darove ostavio? Koliko je Frojdova misao živa i uticajna sedam decenija nakon njegove fizičke smrti? To su glavna pitanja na koja knjiga Žarka Trebješanina FROJDOVO ZAVEŠTANJE nastoji da odgovori na sažet i razumljiv način.
