Profesor istorije religije Elejn Pejgles, slično tekstu Tominog jevanđelja, nudi samo putokaze, ne gurajući nas ni gnosticima ni pravovernima. Neka radije izaberemo sami. Premda je gnostički svet zbrisan, ne možemo da kažemo da nije ostavio poruku. Iako se Atanasije, onovremeni biskup Aleksandrije, ponadao da su sve „jeretičke“ knjige spaljene, jedna amfora krcata ovakim dragocenostima preživela je i ugledala svetlost dana posle 16 vekova. Kao i u svojim prethodnim delima, Elejn Pejgels se ne zadržava isključivo na središnjoj temi svog izlaganja – Jevanđelju po Tomi – već nam u maestralnom izlaganju pruža uvid u proces viševekovnog formiranja Novog zaveta, do oblika koji je danas, nakon toliko vekova, važeći.
