Gde su vaši roditelji? – pitao me je smeđi muškarac u gabardenskom mantilu.
Ja sam razmišljao šta da mu odgovorim. Bilo je previše komplikovano da mu objašnjavam. Ani mi je to jasno rekla onoga dana kad smo zajedno došli u kancelariju direktorke škole „Jovanka Orleanka“, u kojoj se ona pretvarala da je moja majka.
– Ne znaš gde su vaši roditelji?
Moja majka je igrala u jednom pozorišnom komadu negde u Severnoj Africi. Moj otac je bio u Brazavilu, u Bangiju, ili negde još dalje. Sve je bilo odviše komplikovano.
– Umrli su – kazao sam mu.
