MARTI MISTERIJA Mašina ludila - NA BIS LUNO MAGNUS 4

Dobar dan na bis svima. Ovaj Bis!, neredovno izdanje u kome će vas Marti Misterija ponovo zaskočiti kad mu se najmanje nadate, sadrži ovu i, kao što ste možda primetili, još dve rubrike posvećene temi koja inspiriše našu priču: uređajima koji utiču na um i ljudsko ponašanje. Zato i ove Misterije na Bis posvećujemo jednoj neobičnoj i zanimljivoj vesti koja ima zapanjujuće sličnosti s avanturom „Detektiva nemogućeg”. Ako ste je već pročitali i pomislili da je preterano da jedan „mentalni zrak” uzdrma gusto naseljeni deo Njujorka, znajte da se slična pojava desila u jednom italijanskom mestašcu februara 1990. Događaj se odigrao u San Gotardu, selu blizu Vičence, i započeo je baš na Dan zaljubljenih. Bez ikakvog vidljivog razloga, prekidači na kućnim aparatima počeli su da se pregrevaju i gore, televizori su se sami palili i gasili, a brojila električne mreže su iskakala i topila se. Za svega nekoliko dana ovo „čudno” ponašanje proširilo se sa predmeta na ljude: vrtoglavice, strašne migrene, jake alergije, bolovi u stomaku. Služba hitne pomoći je zatrpana; ima i onih koji se pribojavaju da su „postali radioaktivni”. Životinje počinju da se ponašaju čudno: ovce bleje prestravljeno, mačke se povlače u ćoškove i prestaju da jedu, a kokoške kljucaju na neobičan način. Psihičko stanje stanovnika San Gotarda dodatno se pogoršava kada počnu da se pale predmeti koji nemaju nikakve veze s električnom energijom: stolica, limeni krov, krov automobila „fiće”, pa čak i invalidska kolica jednog nepokretnog čoveka. Neki nagađaju da je u pitanju demonska sila i panika počinje da se širi. Zatim se pojavljuje moguće objašnjenje (mada uzrok fenomena, koji je trajao skoro mesec dana, nikada nije pouzdano razjašnjen). Pretpostavlja se da u za ove događaje odgovorni džinovski repetitori koje su postavili „Snam” (italijanska energetska kompanija) i druge organizacije na okolnim brdima, stvarajući snažno elektromagnetno polje. Kakve posledice elektromagnetizam može imati po ljude i predmete? Još niko ne zna sa sigurnošću: ovakvi uređaji postoje tek nekoliko decenija i nije prikupljeno dovoljno podataka kako bi se sprovelo sistematsko proučavanje ove neobične vrste zagađenja. Možda se „mašina ludila” zaista nalazi među nama a da toga nismo ni svesni!