Prvi slučaj gospođice Marpl, koji na probu stavlja svu njenu pronicljivost i domišljatost. „Kad bi neko ubio pukovnika Proteroa”, izjavio je vikar dok je preteći držao veliki nož nad komadom goveđeg pečenja, „učinio bi svetu veliku uslugu!”
Bila je to prilično neumesna primdba za jedno crkveno lice. Zato mu se i vratila u misli i nije prestajala da ga proganja kad su svega nekoliko sati kasnije upravo u njegovoj radnoj sobi pronašli telo ustreljenog pukovnika Proteroa. Ali gospošica Marpl će uskoro otkriti da je, takoreći, čitavo selo imalo motiv da ga ubije.
