`Helderlin je u svom pesničkom zanosu video ono što bi čovek mogao i trebalo da postane. To kao da je bio isuviše veliki teret za njega. Vrlo mlad gubi razum, godinu dana provodi u duševnoj bolnici. Uprkos tome, Helderlin nastavlja i u takvom stanju da stvara.
Nažalost, malo je njegovih dela sačuvano iz tog perioda. Ono po čemu ga danas pamtimo su elegije, ode, himne u slobodnim strofama i drugi pesnički oblici.` (Izdavač)
