„Ono što osećam, to je univerzum bola. Kao treća strana, pred ovim mogu samo da zaćutim“ – Peter Handke
Omeđen koricama ove knjige, roman Borislava Kosanovića donosi priču o Orahovcu omeđenom rovovima te 1998. godine. Oni koji su u njemu tada živeli prepoznaće njegove ulice i ljude, žarku želju za životom, prepoznaće strahove od snajpera i rafala, ali i bol ljudi za najmilijima odvedenim sa radnih mesta, s ulica, iz svojih kuća. Ovo je roman koji se čita u dahu. Ni lakšeg stila pisanja, ni teže istine koja se nudi čitaocu na putu ka spoznanju istine. Pred vama su stranice ispisane krvlju i suzama, stranice bola i ponosa, ljubavi ka svetoj kosovsko-metohijskoj zemlji i žrtvi za istu.
Ovo je moj Orahovac. U njemu su moji ljudi, u njemu sam pronašla sebe, svoj strah i neizvesnost. U rečima sveštenika iz Ognjanova pronašla sam Hrista spremnog na stradanje zarad istine i pravde. U očima Stefana Ognjanovića pronašla sam svoju ljubav ka kosovsko-metohijskoj zemlji.
Kosanović je progovorio o malim ljudima i njihovim ljubavima. Progovorio je o Dragutinu i Fadilju, o komšijskoj vernosti i žrtvi za druge. Iako stotinama kilometara daleko, preneo je istinu kao da je svedok i učesnik događaja.
Nastavljajući da prati likove iz romana Grumen podno Prokletija, autor seli radnju u Orahovac i prati sudbine više srpskih porodica koje su se našle u centru dešavanja 1998. godine. Čitam i ponovo preživljavam sve prateći sudbine likova. Zagledam se po ko zna koji put u oči Danke iz Orahovca i Stefana iz Ognjanova.
Kroz mučenja, traganja, susreta sa zarobljenim Srbima iz Orahovca, Retimlja, Opteruše, pisac nas vodi putevima koji danas nose nazive putevi „OVK“.
Istina teška i bolna. Naoružajte se snagom i strpljenjem, budite spremni na spoznanje istine, one koja dodiruje dušu i poziva na nezaborav.
