Andrićeva duža pripovetka Anikina vremena (1931)- ispripovedana je iz pozicije sveznajućeg pripovedača. Počinje pričom o Jragičnom kraju dobrunskog popa Vujadina Porubovića, ženomrsca i voajera, i gašenju njegove loze. Toj porodici je pripadao i prota Melentije kbji je živeo u doba „Anikinih vremena“, kada se „pronevaljalila jedna žena vlahinja“.
Anika je bila kći Cekara Marinka Кrnojelca i „tuđinke“ kako su kasabalije nazivale njegovu ženu dovedenu iz mesta gde je ležao robiju. Кao tuđinku meštani su doživljavali i Aniku, prerano izraslu devojčicu. Кako često biva sa Andrićevim ženskim likovima, umesto nenaočite devojčice, jednoga jutra u crkvi se pojavila vitka, beloputa devojka krupnih očiju, u koju se zagledao "jedan od viđenijih momaka. Međutim, naklonost između lspotice i momka obeleženog tragičnim ljubavnim iskustvom, naglo se prekida. Narednih godina mladić je bežao od Anikinog „muklog, teškog glasa, belog lica bez osmejka“, a devojka „se objavila“ i „Otvorila kuću muškarcima“.
Priča o Aniki je istovremeno priča o postojanju ali i prolaznosti zla.
