Prošlo, sadašnje i buduće vreme koje je Bredberi opisao imaju jednu jasnu, jednostavnu i uvek prepoznatljivu vrednost. On piše o potrebi ljudskog duha za dubljim smislom, za kreativnom slobodom, kako u međuljudskim odnosima, tako i u vremenu koje provodimo sami sa sobom, tj. sa nultom tačkom vlastitog života. Ovo je realistična horor priča za skoro sve uzraste i nije priča koja ima samo jednog ekskluzivnog glavnog lika i jednog zlog protivnika već, kako je autor u uvodu ove grafičke adaptacije sâm naveo, nekolicinu njegovih vlastitih, bitnih i oprečnih refleksija, a zbog kojih je lakše razumljiva problematika onoga što je Bredberi stavio u fokus u ovom segmentu svog spisateljskog puta.
Ovo je avantura jednog vatropalioca, poslušnika, koji u izrazito konzervativnom i generičkom društvenom uređenju, usred masovne apatije i veoma ograničenog konformističkog društva, uz pomoć vesele, hrabre i neočekivano zrele tinejdžerke pronalazi ono najjednostavnije, samog sebe, a u biti ništa drugo nego kreativnu i empatičnu ljudsku prirodu potencijalno istovetnu svakom drugom ljudskom biću. Ovo je i priča o modernizovanom, urbanom, naizgled civilizovanom delu planete, umreženom i organizovanom po meri zakonske norme koja proizlazi iz teoretske, evolutivne atomistike, a ne po meri ideje koja proizlazi iz živih osećaja i zdravog, spontanog logosa. Ovo je teška drama, u mnogo čemu i tragedija, u nekoliko prepoznatljivih činova koje smo već viđali, ali ih uvek iznova moramo prepoznavati ako se krećemo po inerciji tela umesto lakoćom duha koji ne podleže zakonima fizike i društva koje stalno iznova koriguje samo svoje lice i odelo.
Farenhajt 451 je, dakle, udžbenički primer, podsetnik iz beleški života, nalik na novu, neizvesnu, ali predvidivu epizodu u beskonačnoj seriji koju gledamo i živimo otkako kao vrsta postojimo u udruženom i organizovanom obliku. Veoma važna Bredberijeva poruka, ili bolje rečeno sugestija, jeste ona o jednoj knjizi koju bi svako od nas trebalo da izabere kao delo vredno čuvanja, te da objasni sebi i drugima zašto je to tako. Sa ove pozicije na kojoj još uvek možemo da biramo, sa pozicije uslovnog razumevanja prirode stvari, to ne bi trebalo da bude teško.
