Čitajući stihove Jovana N. Bundala, zapazila sam se da je pratio Disovu leksiku, metriku, ideju i izraz. Poredila sam pročitano iz zbirke „Moji dani“ sa znanim Disovim pesmama i uverila se da nijedan Disov stih Jovan nije ugradio u svoje pesme, a opet sve je delovalo kao da nalazim Disove misli u svakom stihu. Slutila sam Disovu rimu i zaticala je tamo gde bi je i Dis postavio. Nalazila starovremska poređenja smeštena u sadašnjosti, nalazila rimu bez patetike i priču u svakoj pesmi.
Uverila sam se da je Jovan uspeo u nameri da sličnost sa Disovim pesmama bude očita, a opet po svemu različita. U jednoj rečenici sažeto mogu reći: Zbirka „Moji dani“ Jovana N. Bundala je u potpunosti uspela, jer čitaoca navodi da se seti Disa kada pročita bilo koji stih iz ove zbirke...
Dragana Đurković Tošić,
književnica iz Čačka
